Kako komunicirati sa teškim ljudima?

Svakodnevno smo u kominikaciji sa ljudima. Šta ako je neko nevaspitan, bezobrazan, bezobziran, nekolegijalan, neprijatan, isfrustriran, nerazuman, ljubomoran tj. jednostavno težak za komunkaciju? Kako sa takvom osobom komunicirati, a ne postati „ona“ i ne spustiti se na njen  „nivo“.

Prvo moramo napraviti razliku između osoba koje su jednostavno teške (takve su rođene) i osoba koje su teške jer smatraju da će na taj način ostvariti cilj. Takve osobe svoje ponašanje koriste kao strategiju odnosno taktiku. Kada postavimo ispravnu dijagnozu i to na vreme, onda smo na putu izlečenja. Kako?

Vatra se ne gasi vatrom. Zato je korisno na nepristojnost odgovoriti pristojnošću. Na nevaspitanje vaspitanjem. Na taj način ne samo da  „gasimo“ nevaspitanje druge osobe, već  joj pokazujemo kolika je razlika među nama. Takođe, osobu koja nam je naudila „kaznićemo“ tako što ćemo joj uzvratiti dobrim i što ćemo da je izgladnjujemo. Kako se izgladnjuje teška osoba?  Nereagovanjem i samokontrolom. Zašto? Zato što se ove osobe hrane našim reakcijama i gubitkom kontrole. Zato, ako smo u kontaktu sa takvom osobom, ne možemo da kontrolišemo njen gnev, ali možemo da kontrolišemo sebe, svoje reakcije i odgovor na takvo ponašanje. Ne zaboravimo da je svaki napad poziv u pomoć i zato se uvek zapitajmo: Bože, kakva li je muka ovu osobu naterala da se ovako ponaša ili da ovako priča“?

Za kraj, Norman Pil je rekao jednu divnu stvar: “Kada neko uperi prst u vas, tri ostanu okrenuta ka njemu”.

Izvor: BIZLife

Zašto se ljudi ne razumeju?

Da bi komunikacija bila uspešna, pored veštine ophođenja i veštine izražavanja, podjednako je važna i  veština razumevanja.  Do nerazumevanja najčešće dolazi kada na primer dve osobe koriste istu reč, ali joj pripisuju različito značenje.

Na primer reč „ljubav“ za jednu osobu znači „prilika za davanje“, a za drugu „prilika za uzimanje“. To znači da iza razumevanja stoji subjektivno iskustvo kao i mnogi drugi faktori. Zato se ovde pre svega ne radi samo razumevanju onoga što ljudi izgovore, veći o  razumevanju okolnosti u kojima ljudi nešto izgovore, razumevanje zašto se ljudi ponašaju na određeni način, zašto ljudi nešto govore, razumevanje njihovih pozicija i stavova, razumevanje načina i stila komunikacije, itd.

Sa druge strane, razumevanje okolnosti u kojima je osoba nešto rekla ili uradila ne znači i opravdavanje reči i postupaka te osobe, jer razumevanje ne znači odobravanje i prihvatanje. Mi možemo razumeti nečije ponašanje, ali to ne znači da opravdavamo ili odobravamo to isto ponašanje. Za kraj, Ven Dajer je jednom rekao: „Odgovornost za razumevanje snosi onaj ko ga traži“.

Kako biti smiren, radostan i produktivan?

Izreka kaže: „Snaga proizilazi iz smirenosti“. Kako biti smiren, spokojan, zdrav, radostan i produktivan? Odgovor na ovo pitanje je jednostavan: „Biti jednostavan“. A to podrazumeva sjediniti emotivnu, intelektualnu i duhovnu energiju. Kako? Evo nekoliko predloga kako biti smiren, spokojan, radostan i produktivan:

  • Vežbati zaboravljanje. Pored pamćenja, na našu sreću i uspeh utiče i veština zaboravljanja. Zaboravljanje neuspeha, uvreda, neprijatnosti, omalovažavanja, grešaka itd. A sve to po principu: „naučimo lekciju – zaboravimo – krenemo dalje“
  • Biti umeren tj. u svemu imati meru. Nauka o toksikologiji kaže da je mera ta koja određuje da li je određena supstanca otrov ili lek.
  • biti ono što jesmo i druge ljude prihvatiti onakve kakvi jesu
  • prihvatiti situacije i događaje
  • s vremena na vreme napraviti „generalku“ u glavi
  • misliti sređeno i disciplinovano
  • osloboditi se strahova, briga, uzmenirenosti, kompleska, strepnje, napetosti i osećaja krivice
  • praktikovati kreativnu i duhovnu tišinu
  • verovati. Prema N.V Pilu: „Bog nam neće dati ništa više od onog u šta možemo da verujemo. On želi da nam da mnogo, ali ne može da nas primora da prihvatimo više nego što nam vera u njega dopušta“.
  • moliti se, prihvatiti, zahvaliti se
  • praštati
  • duboko disati, fizički i umno se opuštati
  • kloniti se ljudi i situacija koji nas uznemiravaju (emotivno, fizički i duhovno)
  • odvojiti važno od nevažnog, bitno od nebitnog
  • birati čemu dajemo značaj i čemu pridajemo pažnju
  • biti svestan mogućnosti i slobode izbora
  • uskladiti se sa sobom. Ono što govorimo i činimo mora biti u skladu sa onim što mislimo i osećamo
  • živeti u skladu sa istinom
  • ne nametati drugima svoje mišljenje
  • ne morati biti u pravu
  • dozvoliti sebi nemanje mišnjenja i stava o određenoj pojavi, osobi, situaciji…..
  • dozvoliti sebi promenu stava
  • osloboditi se očekivanja. Ne tražiti od drugih da se ponašaju u skladu sa našim očekivanjima.
  • izbaciti izgovore
  • ne okrivljivati okolinu, roditelje, okolnosti, sudbinu….
  • preuzeti odgovornost
  • praktikovati ljubav, ljubaznost i milosrđe
  • kontrolisati reakcije tj. samokontrola
  • ne ljutiti se i ne žestiti se previše
  • osloboditi se uslovljenosti
  • ne porediti se sa drugima
  • negovati optimizam, strpljenje, nadu i entuzijazam
  • negovati istrajnost, fleksibilnost, volju i posvećenost
  • negovati moral
  • ispravno razmišljati i rasuđivati jer pogrešno razmišljanje i rasuđivanje vode ka pogrešnim zaključcima, a pogrešni zaključci vode ka pogrešnim odlukama. Starac Pajsije Svetogorac je rekao: „Onaj ko se bez rasuđivanja razbacuje rečima, pa makar bile i ispravne, čini zlo.
  • ne robovati stvarima i ljudima
  • pomiriti se sa činjenicom da ljudi, stvari i okolnosti dolaze i odlaze tj. samo prolaze kroz naš život
  • negovati samopoštovanje, samosvesnost i samopouzdanje
  • ne dokazivati se i ne opravdavati se drugima
  • biti hrabar
  • uspostaviti vezu sa prirodom
  • uspostaviti vezu sa sobom

Izvor: BIZLife

Veština ćutanja je podjednako važna kao i veština govorništva

U poslednje vreme sve su popularnije obuke koje se odnose na veštinu govorništva. A šta je sa veštinom ćutanja? Kao što je važno znati govoriti tako je važno znati i ćutati. Još važnije je znati kada treba govoriti odnosno kada treba ćutati.

Jedna od tehnika ćutanja podrazumeva da tokom razgovora jednostavno zaćutimo tj. stvorimo tzv. „neprijatnu tišinu“. Na primer, postavimo pitanje i zaćutimo. Ljudi se u tišini osećaju neprijatno i sigurno će početi pričati čak i o stvarima o kojima nisu planirali samo da bi prekinuli tišinu. Tišina je produktivna i zato tišina treba da radi za nas, a ne protiv nas.

Ćutanje je posebno važno u prodaji. Prodavci najčešće prave grešku jer potencijalnom kupcu pokušavaju da objasne proizvod ili uslugu, zaspipajući ga velikom količinom nepotrebnih informacija koje kupcu ništa ne znače, jer ljude ne zanima kako nešto radi već kakve koristi mogu imati od toga.  Umesto što govori prodavac treba da ćuti i sluša šta mu potencijalni kupac priča, kako bi saznao njegove potrebe i želje.  Prodavac nikad ne može da ćuti previše, ali može da priča previše.

Koliko je ćutanje važno, uverićemo se na  primeru koji je Dejl Karnegi često navodio u svojim knjigama. „Pre nekoliko godina jedan veliki američki proizvođač automobila je zatražio ponudu tapaciranih sedišta od nekoliko proizvođača. Tri fabrike sedišta su ušle u uži izbor i zakazan je sastanak između predstavnika fabrike automobila i fabrika tapaciranih sedišta. Predstavnik jedne od fabrika tekstila krenuo je na sastanak upaljenog grla i na kraju je dobio težak napad laringitisa. Kada je stigao na sastanak nije bio u stanju da govori. Na parčetu papira je svima prisutnima napisao: Gospodo, otkazale su mi glasne žice. Nisam u stanju da govorim.

Uvidevši problem, direktor fabrike automobila se ponudio da priča umesto njega i da zastupa njegove interese. Na kraju tog neobičnog sastanka predstavnik fabrike tekstila kome su otkazale glasne žice bio je nagrađen najvećom porudžbinom koju je u životu dobio. On je kasnije na to rekao: Svestan sam da mi to nikada ne bi pošlo za rukom da sam nekim slučajem bio u stanju da govorim, jer tada još nisam znao ono što što mi je danas savršeno dobro poznato – da se ponekad i te kako isplati znati ćutati, i glavnu reč prepustiti drugome“.

Izvor: BIZLife

Ne slušajmo tuđa iskustva!

Koliko nam se puta dogodilo da poslušamo tuđe iskustvo i shvatimo da nije bilo opravdano? Koliko nam se puta dogodilo da drugi manipulišu sa nama iskustvima drugih ljudi? Na primer, iznajmljujemo stan i pitamo stanodavca da li komšija koji živi iznad  pravi buku, a on nam odgovori da se prethodni stanar nije žalio i da nije imao problema. Ako se ispostavi da komšija iznad pravi buku, stanodavac će se pravdati iskustvom prethodnog stanara. Ili, na primer, izjava poput: Do sada se niko nije žalio!  To su klasične manipulicije iskustvima drugih ljudi i na takve izjave možemo jednostavno odgovoriti da iskustva drugih ljudi ne mogu biti reper za donošenje naših odluka niti mogu biti standard za naše ponašanje. Zašto? Zato što postoje pravila, ali postoje izuzeci! I zato što tuđe iskustvo ne možemo prihvatiti kao argument! I zato što nas ne zanima kako druga strana posluje sa ostalim klijentima! I zato što sva pravila nisu primenljiva u svim situacijama i okolnostima! I zato što su tuđa iskustva samo tuđa iskustva.

Takođe, svaki odnos je priča za sebe i predstavlja individualno i subjektivno iskustvo. Tuđe iskutvo i mišljenje o nekoj osobi ne može formirati naše mišljenje i stav prema toj osobi. To može da uradi samo naše iskustvo sa tom osobom. Tokom studiranja, uglavnom sam polagala ispite kod profesora koji su važili za stroge dok je većina studenata birala blaže profesore, a imala lošije rezultate od mene, zato što sam znala da je moje iskustvo samo moje iskustvo.

Sa druge strane,  ne trebamo se slepo osloniti ni na sva svoja iskustva. Jer, na primer, ako smo imali dobro iskutvo sa jednom osobom u prošlosti, ne znači da ćemo imati opet dobro iskustvo sa tom istom osobom u nekoj drugoj situaciji ili nekim drugim okolnostima i u budućnosti i obrnuto.

Na kraju želim da napomenem da sve gore navedeno predstavlja samo moje dosadašnje  iskustvo, i da ga ne morate poslušati!

Izvor: BIZLife

Manipulacija motivacijom ili motivacija manipulacijom?

Ako nas prijatelj nagovori da pređemo reku čamcem, uprkos strahu od vode i činjenici da nismo dobar plivač, da li je to motivacija ili manipulacija? Ako bezbedno pređemo na drugu obalu, da li ćemo to nazvati motivacijom? Odnosno, ako upadnemo u vodu, da li ćemo to nazvati manipulacijom? Ako bezbedno pređemo reku, nećemo reći da nas je druga strana izmanipulisala, već da nas je motivisala.

I manipulacija i motivacija su vrsta duhovnog odnosno psihološkog dejstva. U čemu je razlika? Razlika je u namerama osobe. Motivacija pomaže i podstiče ljude da postupe po sopstvenoj želji, potrebama i volji. Sa druge strane, manipulacija podrazumeva da se druga strana navede da govori ili postupa po volji manipulatora. Motivacija je podsticanje (ohrabrivanje) osobe da uradi ono što ona želi, a manipulacija je uveravanje osobe da uradi ono što želi manipulator, iako je to na štetu izmanipulisane strane. Profesionalni manipulatori dejstvuju tako da mi pomislimo kako su naši stavovi, reči i dela proizvod sopstvene volje i sopstvenog izbora.

Pored toga, manipulacija ne podrazumeva obmanu? Obmana je kada nas neko pita za put za Kopaonik, a mi ga lažno uputimo za Zlatibor. Manipulacija je kada taj neko namerava da ide na Kopaonik, a mi izvedemo tako da na kraju poželi  da ode na Zlatibor.

Na kraju je važno napomenuti da manipulacija za posledicu ima rezultat kojim smo nezadovoljni i osećamo se kao da smo na gubitku, dok motivacija za posledicu ima rezultat kojim smo zadovoljni i koji podstiče  osećaj dobitka.

Izvor: BIZLife

Hajde da se smejemo!

Samo čovek ima tu privilegiju da se smeje. Zašto se onda ne smejemo? Da li je osmeh postao luksuz? Ako je besplatan, zašto ga ne bismo sebi priuštili?  Ako ne košta, zašto ga ne bismo dali?

Dobro je poznato da ljudi vole da sarađuju sa osobama u čijem se društvu dobro osećaju. A drugi se dobro osećaju u našem društvu jer im, između ostalog, prija naša energija, naše pozitivno raspoloženje i stav, radost, entuzijazam, polet, vedrina i naravno osmeh. ISKREN OSMEH. Da li imate prijatelja koji je uvek nasmejan i kog pozovete kada vam je potrebno da se napunite pozitivnom enegrijom ili kada ste neraspoloženi? Da li zovu vas  ili vi zovete druge? Da li se smejete dok razgovarate telefonom? Da li se osmehujete šalterskim radnicima? Kada ste se zadnji put na sav glas nasmejali? Da li vam je za osmeh potreban razlog? I da li  je za nedostatak osmeha dovoljan samo izgovor?

Hajde da uradimo dve vežbe:

Prva vežba: Osmehnite se prvoj osobi na koju danas naiđete ili osobi koja je upravo u ovom trenutku pored vas. Kažite nešto toj osobi sa osmehom i pratite njenu reakciju. Pratite da li će vam uzvratiti osmehom?

Druga vežba:  Jednostavno odlučite da ćete se danas ceo dan smejati. Ne samo da ćete se i sami bolje osećati već će i okolina bolje reagovati na vas. Hajde da probamo!Odlučimo:  DANAS ĆU SE CEO DAN SMEJATI J

Izvor: BIZLife

Da li je „umeti sa ljudima“ i „slagati se sa svima“ isto?

Često možemo čuti da neko kaže: “On je dobar u komunikaciji. On se dobro slaže sa svima“? Niti je ta osoba dobra u komunikaciji niti se dobro slaže sa svima. Ta osoba samo izbegava sukob, ide linijom manjeg otpora i potiskuje emocije.

“Slagati se sa svima” i “umeti sa ljudima” su dve različite stvari. “Umeti sa ljudima” podrazumeva veštinu ophođenja sa ljudima. A da bismo bili dobri u ophođenju sa drugim ljudima ne moramo ići dalje od ljudske prirode. Ako poznajemo ljudsku prirodu i  osnovne ljudske potrebe ophođenje će biti lakše. Problem u ophođenju sa ljudima su najčešće naše pretpostavke i nagađanja o tome šta oni misle, šta žele, koje su njihove namere prema nama, zašto se tako ponašaju itd. Dakle pogrešne predstave o osobi dovode do pogrešnog pristupa toj osobi. Ljudi su to što “jesu”, problem je u tome šta “mi mislimo da oni jesu” ili šta bi “mi voleli da oni jesu” ili “šta mi mislimo da oni treba da budu”. I pošto se naše projekcije i pretpostavke o tome šta mi mislimo i šta bi mi voleli ne pododara sa onim što oni zaista “jesu”, nastaje problem.

Stoga, dobra komunikacija ne podrazumeva da se mi dobro slažemo sa svima, već da svaka strana iznese svoje mišljenje, svoje viđenje stvari, i da kroz  komunikaciju iskažemo sebe bez ugrožavanja ličnosti druge strane. Dakle, dobra komunikacija nije slagati se sa drugom stranom, komunikacija je “način” na koji mi iznosimo neslaganje sa drugom stranom.

Izvor: BIZLife

ŠTA JE GORE: Verovanje u laž i neverovanje u istinu?

Bilo da verujemo u laž ili ne verujemo u istinu, na prvi pogled se čini da smo podjednako na gubitku. Međutim, da li je to zaista tako? I koga je lakše slagati: lakovernu ili sumnjičavu osobu?

Ono što je na početku važno istaći jeste da ne postoji siguran znak laganja, ni kada se radi o promenama u aktivnostima autonomnog nervnog sistema ni kada se radi o bihevioralnim pokazateljima. Postoje samo znaci koji ukazuju da pokazane emocije nisu u skladu sa postupcima. Kada nam govor tela nije usklađen sa onim što izgovaramo, ljudi će poverovati govoru našeg tela. Na primer, otvaramo poklon koji nam se nije dopao i to se odmah videlo na našem licu. Zašto? Zato što nam je lakše izgovoriti laž nego kontrolisati gestikulaciju i pokrete. Nakon kiselog izraza lica, izgovaramo: „Baš je lep“. Ljudi će poverovati našoj reakciji  i i zrazu lica, a ne našim rečima. Lice bolje otkriva laž od reči jer je lice direktno povezno sa delovima mozga koji su uključeni u stvaranje emocija, a reči nisu.

Neki ljudi uopšte ne prave greške dok lažu. To su ljudi koji koriste tehniku Stanislavskog. Ovu tehniku najčešće koriste glumci da tačno pokažu emociju na primer tuge tako što će se setiti nekog tužnog događaja iz života. Na taj način glumac ponovo proživljava tu emociju. Tada se javljaju pokreti lica koje ne bi mogli izvesti da su se voljno trudili da pokažu emociju na licu.

Međutim, odsustvo znaka prevare nije dokaz istinitosti. Kao što i prisustvo znaka prevare nije dokaz laži. Da bi se smanjile greške verovanja u laži, važno je da se ponašanje osobe koja je pod sumnom dobro poznaje. Rizik obmane postoji  tokom prvih susreta, dok se osobe još dobro ne poznaju i kada ne postoji osnova za poređenje niti prilike da se primete promene u ponašanju. Da bi se stvorio prostor za otkrivanje prevare tokom prvog susreta, osobi se može postaviti nekoliko pitanja koja nisu stresna da bi se videlo ponašanje i  uporedilo sa ponašanjem prilikom postavljanja stresnih pitanja. Sa druge strane, da bismo smanjili greške neverovanja u istinu, moramo znati da postoji iskrena osoba koja pokazuje emocionalno uzbuđenje i stres jer misli da joj se neće verovati, a ne zato što nešto laže.

Možemo zaključiti da ako smo lakoverni bićemo skloni greškama „verovanja u laž“, a ako smo sumnjičavi bićemo skloni greškama „neverovanja u istinu“. U prvom slučaju postoji rizik da nas pogrešne osobe prevare, a u drugom da pogrešne osobe optužimo.

Da li je jednostavno biti jedinstven ili je jedinstvenost biti jednostavan?

Da li je teško biti jednostavan? Da li rizikujemo ako se razlikujemo? Danas, prilikom prodaje određenog proizvoda kao jedna od glavnih prednosti se izdvaja:“Jednostavan za upotrebu“. Šta je sa ljudima? Gde smo se to usput izgubili i zašto smo zakomplikovali odnose, komunikaciju, proces odlučivanja, način razmišljanja i  život uopšte?  Verovatno je svako od nas čuo za izreku: „Manje je više“. Da li to znači da je jednostavnost jedan od sigurnih puteva ka jedinstvenosti?

Za početak, zapitajmo se po čemu smo mi to prepoznatljivi, različiti i drugačiji od drugih? Svako od nas poseduje neku osobinu, talenat ili veštinu po kojima smo karakteristični ali koje moramo razvijati, negovati i usavršavati.

Evo nekoliko pitanja:

Po kojoj osobini ste prepoznatljivi?

Po čemu je jedinstveno vaše ponašanje?

Po čemu je jedinstveno vaše odevanje?

Po čemu je jedinstveno vaše razmišljanje i izražavanje?

Po čemu je jedinstven vaš stil komunikacije?

Po čemu je jedinstveno vaše ophođenje prema ljudima?

Ako ste preduzeće:

Po čemu je jedinstven vaš memorandum?

Po čemu je jedinstvena vaša faktura?

Po čemu je jedinstven vaš proizvod?

Po čemu je jedinstvena vaša usluga?

Po čemu je jedinstvena vaša ponuda?

Po čemu je jedinstven vaš poslovni prostor?

Po čemu je jedinstvena vaša komunikacija sa zaposlenima i klijentima?

Često čujemo da neko kaže: „On je jednostavno rođen takav“. Sa druge strane, jednostavnost se neretko postiže vremenom i posledica je vežbe. Jednostavnost se neguje.  To je ona faza kada drugima izgleda kako je „to nešto lako“. Koš za tri poena, izgleda tako jednostavno za jednog profesionalnog košarkaša i gledaoca, ali toj jednostavnosti je prethodilo na desetine hiljada pokušaja ubacivanja u koš. Ubacivanja koja su uvežbana do savršenstva, pa izgledaju jednostavno.

Šta je sa životom? Ako  jednostavnost ili minimalizam u „opremanju“ stana podrazumeva da se fokusiramo samo na ono što nam je potrebno, zašto se onda u „opremanju“ života ne fokusiramo samo na ono što je suštinsko? Jednostavnost je savršenstvo kojoj prethodi negovanje i vežba. Jedinstvenost je različitost kojoj prethodi hrabrost.

 

Izvor: BIZLife