Poslovne vrednosti su važnije od vrednosti posla

U savremenim uslovima poslovanja, sve više se akcenat stavlja na poznavanje i usvajanje određenih veština, tehnika i taktika. Međutim, da bismo izgradili kvalitetne i dugoročne privatne i poslovne odnose, potrebno je više od poznavanja određene tehnike, više od savladavanja određene veštine i više od primene određene taktike.

Živimo u svetu gde su izvor moći postali znanje, informacija, poznanstva, novac i funkcija. Gde je u svemu tome karakter? Zašto ističemo vrednost posla kroz milijarde, umesto poslovne vrednosti kroz karakter? Kada ćemo usvojiti etiku karaktera koja kaže da samo “suštinska dobrota otelotvoruje” tehnike koje koristimo i veštine koje posedujemo? 
Alfred Adler je značaj karaktera objasnio na sledeći način: “Istina je da se ljudi dive genijima, zavide bogatima, plaše se moćnih, ali veruju samo čoveku sa karakterom“. Ivo Andrić je to sve pojednostavio rečima: “Kakav ti je karakter, takva ti je sudbina”.

Šta podrazumeva etika karaktera? Etika karaktera podrazumeva da pojedinac živi, govori, misli i radi u skladu sa moralnim normama i unutrašnjom istinom. Veštine su forma, karakter je suština. Veština je kuća. Karakter je temelj. Predivna kuća (veština) koja je izgrađena na lošem temelju (karakteru) nije dugovečna i bez obzira što je izgrađena od kvalitetnog materijala ona će se srušiti.

To znači da usvajanje veština bez etike karaktera predstavlja samo akutno rešenje za hronični problem.

Zato u osnovi svega što radimo treba da budu LJUBAV, VERA I ISTINA. Na primeru prodaje, to izgleda ovako:

– Da VOLIMO: sebe, proizvod koji prodajemo i ljude kojima prodajemo.

– Da VERUJEMO: u sebe, u proizvod koji prodajemo i ljudima kojima prodajemo.

– Da smo ISKRENI: prema sebi, u vezi sa proizvodom koji prodajemo i prema ljudima kojima prodajemo.

Na našu sreću, karakter možemo da formiramo, razvijamo, nadograđujemo, usavršavamo i negujemo. S obzirom na to da karakter definiše naš sistem vrednosti, veoma je bitno koji atributi su deo našeg karaktera. Mi smo ti koji određene atribute, principe odnosno osobine integrišemo u naš karakter.

Neki od tih atributa su: upornost, hrabrost, strpljivost, skromnost, savesnost, marljivost, istrajnost, moralnost, čestitost, ljudskost, dobrota, poštovanje, poštenje, ljubaznost, obzirnost, integritet, jednostavnost, doslednost, samodisciplina, itd. Međutim, šta predstavljaju integritet i samodisciplina? Pod integritetom podrazumevamo držanje obećanja i ispunjavanje očekivanja.

Stiven Kavi je to izuzetno lepo objasnio na sledeći način: “Integritet je ne biti dvoličan. Integritet je lojalnost onima koji nisu prisutni. Čineći to, gradimo poverenje onih koji su prisutni”. Sa druge strane, pod samodisciplinom ne podrazumevamo samokritiku već samorazvoj odnosno istrajnost na putu samorazvoja. Šta je istrajnost? Gubitnici svakog dana pretrče 95 m od 100 m. Pitate se kako da ne postanemo gubitnici? Tako što ćemo poštovati određene principe i određena pravila. Tačniije tako što ćemo naučiti pravila, primenjivati ih, živeti i raditi po njima. Koja su to pravila? U čemu je razlika između uspešnih i neuspešnih?

Da li je razlika u rezultatima posledica razlike u sposobnostima? Ili su uspešni jednostavno odlučili da će biti uspešni? Ili su samo naučili i primenili pravila i principe pre nas? Ili su investirali u karakter? Kako investirati (ugraditi) sve ove atribute i principe u karakter? Vežbom! Samo upornom vežbom, nakon određenog vremenskog perioda, vrlina postaje navika.

Međutim, kao što je važno šta smo investirali u karakter, tako je i važno u šta investiramo naš karakter? U čemu biramo da budemo dosledni? U čemu smo istrajni? U čemu smo hrabri? Važno je da temelj bude čvrst ali je i važno šta smo planirali da izgradimo na tom temelju. Određeno sredstvo u rukama loših ljudi može dovesti do negativnog ishoda, dok u rukama dobrih ljudi može rezultirati napretkom. Karakter je taj koji određuje na koji način će osoba steći moć i kako će je koristiti. Dakle, sama po sebi moć nije ni dobra ni loša.

Način na koji je mi koristimo je čini dobrom ili lošom. Vatra sama po sebi nije ni dobra ni loša, takvom je čini naša upotreba. Uz pomoć vatre možemo skuvati ručak a možemo i zapaliti kuću. Dakle, važno je kako koristimo moć a tu glavnu ulogu ima upravo karakter.

Priču o značaju i ulozi etike karaktera u privatnom i poslovnom životu, završiću rečenicom Emersona koji kaže: “Ono što jesmo komunicira mnogo elokventnije od ičega što kažemo ili uradimo”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *